Филхармонија Републике Северне Македоније

Након 73 године постојања, Филхармонија Републике Северне Македоније је коначно добила свој дом. Нови храм музике где је почела да се исписује нова историја најстарије музичке установе у земљи. Смештена између Државне музичке и балетске школе Илија Николовски-Луј и Македонске опере и балета, савремена концертна сала, изграђена по светским стандардима, како треба да изгледа и функционише простор намењен симфонијском оркестру, празник је за очи. Изградња сале заокружила је целокупну музичку и уметничку димензију града уопште.

Ово је први и једини симфонијски оркестар у Републици Северној Македонији, а с тим и једини стални представник симфонијског опуса на македонској музичкој сцени. Иновативни и креативни репертоар у складу је са традиционалним музичким вредностима, што је оно што привлачи публику, посебно нове генерације слушалаца. Оркестар је основан 24. новембра 1944. године, по завршетку Другог светског рата и само 11 дана након ослобођења Скопља. У Крушовској улици бр. 27, у дому композитора Тодора Скаловског, једног од стожера македонске музичке културе, група музичара је одржала први састанак са циљем да формира симфонијски оркестар и први државни оркестар, поставивши тако темеље велике културне установе, прве те врсте у ослобођеној Македонији. Стварање Филхармоније у тим тешким временима заправо је револуција у духовном смислу те речи. Револуција коју је направило само неколико уметника, који ће, уместо пушака у рукама, држати музичке инструменте којима ће испаљивати чудесне звуке најлепше уметности – музике, погађајући своје наследнике директно у срце.

Од ових скромних почетака до данас, током седам деценија постојања, Филхармонија је створила незаборавне концертне тренутке изводећи широк репертоар из класичне музичке литературе, као и светске премијере савремених аутора, са изузетним поносом оживљавајући дела македонских музичких стваралаца. Током свог постојања, овај оркестар је мењао назив и више пута био припојен другим институцијама (Народна опера и балет и Македонски радио), све до 1960. године, када је коначно конституисан као самостална музичка институција. После катастрофалног земљотреса у Скопљу 1963. године, Филхармонија је кренула на европску турнеју са прослављеним диригентом Игором Маркевичем. Солидарност људи широм Европе и света показана том приликом је била од изузетног значаја за град погођен земљотресом.

Током година, Филхармонија РСМ је постала један од главних носилаца музичког живота земље и амбасадор македонске уметности широм света. Поред редовних концертних наступа пред домаћом публиком, симфонијски оркестар је наступао и широм света, представљајући музичко наслеђе своје земље. Са диригентског пулта Оркестар су предводили бројни диригенти, попут оснивача Тодора Скаловског и Трајка Прокопијева, затим Ловро фон Матачић, Ванчо Чавдарски, Фимчо Муратовски, Ангел Шурев, Карло Цеки, Неме Јарви, Игор Маркевич, Оскар Данон, Душан Сковран, Александар Лековски, Перо Петровски, Томислав Шопов, Ђура Јакшић, Младен Јагушт, Вероника Дударова, Емин Хачатурјан, а у новије време Саша Николовски-Ђумар, Борјан Цанев, Тадеуш Козловски, Дорон Саломон, Јуриј Темирканов, Вјачеслав Блинов, Павле Дешпаљ, Ермир Крантја, Рамиз Мелик Асланов, Антон Нанут, Јануш Пшибилски, Стефан Лано, Урош Лајовиц, Емил Табаков, Леонид Николајев, Тимоти Редмонд, Еван Крист, Кшиштоф Пендерецки, Хишам Габр, Мартин Пантелејев, Пол Вајголд, Пол Мекриш, Дмитриј Лис, Михал Нестерович, Кејс Скалионе, Јерухам Шаровски, Даниел Рајскин…

На сцени су као солисти уз оркестар наступили реномирани вокални и инструментални уметници, међу којима су били Алдо Чиколини, Халина Черни Стефанска, Хенрих Шеринг, Леонид Коган, Андре Навара, Хозе Карерас, Цимон Барто, Дејвид Герет, Иља Гринголтс, Торлејф Теден, Аександар Мелников, Јосиф Иванов, Валериј Соколов, Изабел Фауст, Ен Халенберг, Емануел Пахуд, Данијел Милер-Шот, Борис Березовски, Акико Суванај, Сергеј Крилов, Нинг Фенг, Ејми Диксон, Иштван Вардај, Мидори Гото, Алексеј Володин, Јевгениј Корољов, Сајака Шођжи, Симон Трпчески, Ана Дурловски, Благој Нацоски, Ђорђи Димчевски, Дино Имери… Филхармонија је у последњих неколико година изградила свој специфичан имиџ, препознатљив као институција не само у земљи, већ и шире, како у региону тако и у Европи.

Програмска политика ове институције развила је нову форму изражавања да задовољи укусе различитих профила слушалаца. Иновативни програми који су проширили жанровски и естетски оквир омогућили су и веће потенцијале оркестра. Посебно су шармантни едукативни симфонијски концерти намењени најмлађима, који имају за циљ стварање нових поштовалаца класичне музике. Филхармонија, са новим дизајном штампаног материјала и специфичним маркетиншким решењима, наставља да прати главне токове у Европи и свету, следећи нове правце класичне музике и других музичких жанрова.